Razlika između pune legalizacije i Apostille overe

Jedno od najčešćih pitanja u praksi jeste razlika između Apostille overe i pune legalizacije isprave. Iako oba postupka služe istoj svrsi – da omoguće upotrebu dokumenta u inostranstvu – način na koji se sprovode značajno se razlikuje.

Apostille je pojednostavljeni oblik međunarodne overe koji se primenjuje između država potpisnica Haške konvencije iz 1961. godine. Kada je Apostille dovoljan, dokument dobija samo jedan pečat nadležnog organa u zemlji izdavanja i može se direktno koristiti u drugoj državi bez dodatnih overa.

Puna legalizacija, međutim, primenjuje se kada dokument treba koristiti u zemlji koja nije članica Haške konvencije. U tom slučaju, Apostille nije prihvatljiv, već je neophodno sprovesti potpunu diplomatsku legalizaciju kroz više nivoa državnih organa i ambasadu.

Osnovne razlike između ova dva postupka su:

• Apostille podrazumeva samo jednu overu, dok puna legalizacija uključuje više koraka,

• Apostille je brži i jednostavniji postupak,

• puna legalizacija zahteva veći broj institucija i duži rok obrade,

• vrsta potrebne overe zavisi isključivo od države u kojoj će se dokument koristiti.

Zbog toga je pre započinjanja bilo kakve procedure izuzetno važno utvrditi da li je za konkretnu državu potrebna Apostille overa ili puna legalizacija. Pogrešan izbor postupka može dovesti do nepotrebnih troškova i gubitka vremena.

U praksi se često dešava da građani započnu Apostille proceduru, a da im institucija u inostranstvu zapravo zahteva punu legalizaciju. Zato je stručna provera zahteva uvek prvi i najvažniji korak.

Cena usluga advokatske kancelarije za pribavljanej apostille je oko 100 evra.